CRVENI  PANDA 

Crvene panda koje se još i nazivaju  manjim pandama  jestu mali sisari  koji su poreklom iz Himalaja.Klasifikovan su kao ugrožena vrsta  od strane IUCN  jer se procenjuje da je njihov broj u divljini  manji od 11.000 jedinki.Populacija nastavlja da opada  zbog gubitka staništa i krivolova,iako su crvene pande zaštićene nacionalnim zakonima.
Crvena panda je malo veća od domaće mačke.Ima crvenkasto-braon krzno,čupav rep i gega se dok hoda zbog svojih kratkih nogu.Hrane se uglavnom bambusom,ali jedu i jaja ptica,insekte i male sisare.To je usamljena životinja uglavnom aktivna od sumraka do svitanja.
Neprijatelji crvene pande su Snežni  leopard i čovek.Ako se osećaju ugroženim oni mogu da pobegnu na drvo ili da se popnu na stenu.Ali ako nemaju gde da pobegnu oni se oslanjaju na zadnje noge  kako bi izgledali veće i koriste oštre kandže, kako bi se odbranili.
Crveni panda je jedina živa vrsta roda Ailurus .Kada je prvi put otkrivena svrstana je u porodicu rakuna i medveda,ali rezultati istraživanja su pokazali suprotno.Nisu blisko povezani sa velikim pandama.

                                      CAR TAMARIN 

Ova životinja je navodno dobila ime po svojoj sličnosti sa carem Vilhemom II (zbog brkova).Ime je prvo zamišljeno kao šala ,ali je postao zvanični stručni naziv.
Ova životinja živi u  zapadnom i jugozapadnom Amazomu.
Krzno mu je pretežno sive boje sa žućkastim šarama na grudima,ruke i noge su crne,a rep braon.Izvanredni su njegovi dugi beli brkovi koji se prostiru na obe strane iznad ramena.Dnevna je životinja   koja provede većinu dana skačući  brzim i sigurnim skokovima  sa drveta na drvo.

BLOB  FISH

Psychrolutes marcidus je stanovnik dubokih voda oko Australije i Tasmanije.Čovek je retko imao prilike da je vidi ,a iako se ne jede  i ne lovi namerno,povremeno se uplete u ribarske mreže.One žive na dubinama između 600 i 1.200 m ,te budući da je izložena ogromnom pritisku vode telo "ribe tužnog lica" kako je još zovu uglavnom je sačinjeno od želatinozne mase,nešto malo gušće od vode ,što joj,umesto da pliva ,omogućava da lebdi nad morskim dnom štedeći energiju.Njen relativni nedostatak mišića nije mana,jer pre svega hranu nalazi na površini mora, kao što su duboko okeanski ljuskari.Stvarno,čemu služi ovo ružno mekano stvorenje teško je reći.Priroda je ponekad hirovita.

TARSIER

                                                                    

Ova neobična životinja živi na ostrvima jugoistočne Azije.Tarsier je mala  životinja sa  ogromnim očima.Naime svaka  očna jabučica ima 16 mm u prečniku,dok je njegov mozak upola manji.Njegova jedinstvena anatomija lobanje je rezultat potrebe da se uravnoteže  velike oči  i mala,ali teška glava kako bi mogli u tišini čekati svoj plen.Ova životinja ima neobično dugačke  zadnje udove ,uglavnom zbog izuzetno izduženog korena stopla ,po čemu su i dobili ime (eng) tarsus-koren stopla.Veličina glave i tela je u proseku  od 10 do 15 cm u dužinu, ali  zadnji udovi su oko dva puta toliki (uključujući i noge) .Takođe imaju veoma velik rep od 20 do 25 cm dužine,a prsti su im takođe izduženi, gde je treći prst iste dužine kao i nadlaktica.

Tarsieri su mesožderi hrane se bubama, insektima,zmijama a hvataju ih tako što skoče na njih.Veoma su stidljive životinje.

TRNOVITI  ZMAJ

Trnoviti zmaj ili trnoviti đavo je Australiski gušter.Može da naraste  do 20 cm u dužinu i živi 15 godina.Većina ovih guštera su obojeni u kamuflirajuće nijanse braon boje,sličnoj boji peska.Tokom toplih dana ove boje su svetle,a tokom hladnog vremena  tamnije.Po celom telu su pokreveni bodljama pomoću kojih se brani od predatora,a na poleđini vrata poseduju " lažnu glavu",te kada se oseća ugroženom  od strane drugih životinja,on spuša glavu između njegovih  prednjih nogu ,a onda prestavlja svoju lažnu glavu.Ovi gušteri imaju neobičan hod,a nekada imaju običaj da se slupčaju i ljuljaju.

Ova životinja je poznata po brzom isceljivanju te za nekoliko dana može da obnovi igubljeni rep.

                                 THE BIRD OF PARADISE      

                            

NEOBIČNE   BILJKE

RAFFLESIA ARNOLDII je najveći pojedinačni cvet na svetu.Raste samo u kišnim šumama ostrva Sumatra.Iako postoje cvetovi koji su veći od ovoga, on je zapravo skup  većeg broja cvetova.I dok većina cvetova uglavnom miriše,  ovaj smrdi kao trulo meso pa ga često zovu- cvetom lešinara.Ova biljka nema listove,stablo ni pravi koren,već ima haustorije,kojima prodire u tkiva biljka  na kojima parazitira i na taj način se hrani.Sam cvet može da dostigne 1 metar u prečniku  i težinu do 11 kg.Ovaj cvet je teško videti,posebno u šumama.Ponekad su potrebni i meseci da se pronađe,a on živi svega nekoliko dana.Velika je šansa da će on ,ukoliko ove šume nestanu takođe nestati

DRACAENA CINNABARI ili zmajeva krv  je verovatno najpoznatija  i najkarakterističnija biljka na ostrvu  Socotra u Indiskom okeanu.Ovo drvo ima veoma čudan i unikatan izgled izvrnutog kišobrana.Ova zimzelena biljka nazvana je po njenoj tamnocrvenoj smoli koja podseća na krv,zbog čega je nazvana krv zmajeva.Bizaran oblik ovog drveta omogućava mu  optimalno preživljavanje u sušnim uslovima.Ogromne fino upakovane krošnje  obezbeđuju dovoljno hlada kako bi smanjile isparavanje.Voće koje raste na ovom drveću podseća na male bobice,koje kada sazrevaju menjaju svoju boju  od zelene do crne i kada postanu dovoljno zrele, u narandzastu.U antička vremena njegova smola se koristila u medicinske svrhe.

                                  BILJKE MESOŽDERKE

Na svetu postoji  više od 600 vrsta biljaka mesožderki.One uglavnom rastu na područijima koja su siromašna nitratima,te su zbog toga evoluciski  razvile novi način kako bi došle do neophodnih minerala:hvatajući i probavljajući insekte i sitne životinje.

CEPHALOTUS je biljka mesožderka koja ima samo 1 vrstu.Naseljava delove jugozapadne Australije i porilično je mala,odnosno ne raste mnogo  visoko iznad nivoa zemlje.

Kada lovi,ponaša se kao i  većina drugih mesožderki koje imaju  vrč.Čekaju da insekti upadnu u njega,a zatim mu onemogućuju beg ,probavljaju ga ,a zatim iz njega ekstaktuju neophodne proteine.

SARRACENIA  nastanjuju istočno područije Severne Amerike  i imaju oko  8-10 razlečitih vrsta.Najneobičnija karakteristika ove biljke jesu  njeni cevasti listovi koji podsećaju na trube.Ova biljka koristi boju, miris i nektar koja se luči na usnama vrča kako  bi privukla i zarobila insekte.U samom nektaru se nalazi nekoliko hemikalija koje  omame insekte ,koji zatim vrlo lako padnu sa  klizave ivice u unutrašnjost  vrča gde ih biljka  i probavi.

BYBLIS ja takođe poznata i kao dugina biljka.Ovo je vrsta mesožderke koja na pasivan način hvata svoj plen pomoću lepljivih zamki.Listovi ove biljke su prekriveni  gustim slojem dlačica koje služe da zalepe insekta i neomoguće mu da pobegne.Kada se insekt spusti na njenu laticu ,on tu ostaje sve dok ne umre  od gladi.Nakon toga biljka ga probavi.

DIONAEA( VENERINA  MUHOLOVKA) rod dionaea ima samo jednu vrstu ,a to je ujedno i  najpoznatija biljka mesožderka na svetu -Venerina muholovka.

Kada plen dospe u čeljust biljke ,one se brzo zatvaraju  onemogućujući insektu priliku za beg.Mekane delove insekta biljka probavlja,a sama probava može trajati i do 10 dana.Mehanizam za hvatanje plena je toliko razvijen da može razlikovati žive organizme od ostalih stimulusa,kao što su na primer kapljice kiše.U protivnom biljka bi se non-stop  otvarala i zatvarala.

CRVENOUSTI  SLEPI  MIŠ

Pripada porodici Ogcocephalidae,čiji predstavnici žive oko Galapagosa,Kokosovih ostrva i Kostarike.Liči na slepog miša,pliva  hodajući i poskakivajući, ima "nakarminisana'' usta,a sve u svemu  je riba i to ne mnogo velika,dugačka je oko 15 centimetara.Grudna peraja koristi kao noge za hodanje po morskom dnu, a repnim se odbacuje  kad hoće da malo požuri.Glava joj je pljosnata i prekrivena pipcima koji ne žare.Ove ribe žive u toplim morima,na pedkovitom dnu do oko 100 metara dubine, a hrane se mekušcima,ljuskarima i sitnijim ribama.Neki ljudi uspevaju da ih drže u kućnim akavarijumima,što nije dobro jer su grabljivice,a pri tome im je potrebna tama.Ova riba plen privlači malim izraštajem na glavi nalik na pecaljku.Naučnici smatraju da su usta ove ribe crvena da bi se u vreme polaganja jaja razlikovale od drugih vrsta riba.

Riba sa providnom glavom

Naučnici zaposleni u akvarijumu u Monterej Beju imali su sreće da snime ribu Makropinna microstoma infracrvenom kamerom na dubini od 600 do 800 metara u vodama Tihog okeana.Tako su shvatili da njene neobične cevaste oči smeštene u providnu želatinoznu glavu svetle zelenom bojom zahvaljujući zelenim kapcima u obliku sočiva.Uspeli su čak da  je pažljivo izvuku mrežom i kratko vreme je održe živom u priručnom akvarijumu na brodu,gde su je snimili i proučili.Inače,poznata je još od  1939. godine,pošto je ribari povremeno izvuku u mrežama,ali joj je providna glava uvek bila oštećena tako da se zapravo nikada nije dobro videla.Riba je dugačka oko 15 centimetara i  na velikoj dubini nepokretno lebdi u vodi i sjajem fluroscentnih očiju mami plen.